Višnja je listopadna drvenasta koštičava voćka. Višnja je biljka skromnih zahteva a spada u grupu veoma rentabilnih voćaka. Uspeva u umerenokontinentalnoj klimi. Ona može da uspeva u području sa manje padavina i manje je osetljiva prema zimskim mrazevima. Sorte višnje su uglavnom samooplodne.
M 9 spada u grupu slabo bujnih podloga za jabuku. Sorte jabuka na M 9 su bujnije nego na M 27 a slabije bujnije nego na M 26. Podloga M 9 je vrlo pogodna za intenzivne sisteme gajenja (gusta sadnja). Sorte jabuke na M 9 rano prorode (u drugoj, a najkasnije u trećoj godini), a zatim redovno i obilno rađaju. Plodovi sorata jabuke na M 9 su krupni, lepo obojeni, privlačni i nešto ranije sazrevaju nego na drugim vegetativnim podlogama. Zasadi jabuke na M 9 žive 25 do 30 godina. Podloga M 9 je otporna prema suši. Dobro se prilagođava različitim tipovima zemljišta. M 9 obrazuje zadebljanje (guku) ispod spojnog mesta sa plemenitom sortom jabuke. Na M 9 treba prvenstveno kalemiti bujne i srednje bujne sorte jabuka, kao što su Vista Bela, Samered, Gloster, Džonagold, Jonatan, Zlatni Delišes, Mucu, Melroz i Greni Smit. M 9 stvara korenove izdanke u zasadu. Sorte jabuka na M 9 , u savremenim gustim zasadima gaji se od 1000 do 2500 voćaka po hektaru. Savremena intenzivna proizvodnja jabuke počiva u velikoj meri na M 9.
Podloga M 26 stvorena je u Engleskoj. Spada u grupu slabo bujnih podloga za jabuku. Malo je bujnija nego M 9. Na spojnom mestu obrazuje se zadebljanje (guka). Pogodna je za guste zasade. Otporna je prema mrazevima, pa može da se gaji u područijima sa oštrijom klimom. Gaji se od 1000 do 1800 voćaka po hektaru.
Podloga MM 106 stvorena je u Engleskoj. Srednje je bujna vegetativna podloga. Sorte jabuke na MM 106 dosta se dobro ukorenjavaju na stalnom mestu. Jedna je od najboljih podloga za slabo bujne sorte jabuke. Gaji se od 800 do 1300 voćaka po hektaru.
Najvažnija je generativna podloga za sadnicu kruške. Sorte kruške na divljoj kruški su bujen i otporne prema mrazevima i suši.
Stara je, dobo poznata i privredno najznačajnija podloga za krušku. Slabo je do srednje bujna. Kruška na Dunji MA postiže veoma dobre rezultate. Sorte kruške na Dunji MA rano počinju da rađaju – u drugoj, a najkasnije u trećoj godini. U savremenim gustim zasadima kruške na Dunji MA gaji se od 1000 do 3000 voćaka po hektaru.
Srednje je bujna. Dunja VA 29 ima bolju podudarnost sa sortama kruške, pa se ređe primenjuje kalemljenje sa posrednikom.
Dunja MA sa svim sortama dunje ima dobru podudarnost. Sorte dunje okalemljenje na Dunji MA brzo prorode i dobro rađaju.
Džanarika se skoro u celom svetu koristi mnogo kao podloga za šljivu. Džanarika je u našoj zemlji prilagođena uslovima u vinogradskoj zoni. Pozitivne osobine Džanarike kao podloge su: dobra klijavost semena, dug period aktivnosti i visok procenat prijema pri okulaciji na spavajući pupoljak. Džanarika ima dobar afinitet sa većinom plemenitih sorata šljive. Sorte šljive na Džanarici bujno rastu i po pravilu dobro rađaju.
Vinogradskva breskva najviše koristi kao podloga za breskvu i nektarinu. Kalemljeno mesto dobro zarasta, spoj je vrlo čvrst i obezbeđuje mehaničku stabilnost nadzemnog dela dela voćaka i pod najvećim opterećenjem. Sejanci vinogradske breskve su se pokazali kao zadovoljavajuća podloga za breskvu na površinama koje su pre toga bile pod kulturom breskve.
Ova podloga izvanredno srasta sa svim okalemljenim sortama trešnje, koje su na toj podlozi dugovečne. Žive često i preko 80 godina. Divlja trešnja dobro uspeva na zemljištima.
Magriva se koristi kao podloga za trešnju. Trešnje na rašeljki su manje bujne. Zbog otpornosti prema niskim zimskim temperaturama i suši, ova podloga se smatra kao pogodna za južu stepsku zonu. Rašelja je dobra podloga za višnju.
Običan domaći orah je najbolja podloga za kalemljenje običnog oraha. Sejanci običnog oraha obrazuju snažan i dubok korenov sistem. Sejanci običnog oraha podnose i krečna zemljišta.
